Lektura teksta je zapravo jezička i stilska i intervencija, čiji je cilj da sadržaj teksta u potpunosti uskladi sa pravopisnim i gramatičkim pravilima jezika. Ova usluga može podrazumevati veću ili manju izmenu rečenične konstrukcije zarad jasnoće i čitljivosti. Iako se podrazumeva da svaki prevod u najvećoj mogućoj meri mora biti u skadu sa osnovnim pravopisnim i gramatičkim pravilima, neki prevodi po svojoj prirodi zahtevaju dodatnu proveru i obradu, naročito u slučaju pripreme teksta za štampu. Takođe, pojedini klijenti zbog prirode posla (ambasade, državne institucije…), i uopšteno kod tekstova namenjenih javnoj prezentaciji, često koriste ovu uslugu. Lektura teksta je visokostručna disciplina koja zahteva dugogodišnje prevodilačko iskustvo u svim oblastima društvenog i privrednog života.
Pismeno prevodjenje
Mašinsko prevođenje predstavlja specijalno napravljen računarski softver koji ima zadatak da prevede tekst sa jednog jezika na drugi.
Na niskom nivou, softver za mašinsko prevođenje vrši zamenu reči jednog prirodnog jezika rečima drugog. Koristeći tehnike korpusa, moguće je pokušati složenije prevode, što dozvoljava bolje rukovanje razlikama u lingvističkoj tipologiji, prepoznavanje fraza, prevođenje idioma, kao i izolovanje anomalija.
Proces prevođenja da bi bio urađen korektno – značenje teksta na originalnom tj. izvornom jeziku mora biti preslikano u potpunosti na drugi jezik na koji se prevodi.
Iako se čini da korišćenjem mašinskog prevođenja ubrzavate ovaj proces i pojednostavljujete ga, još uvek ni jedan softver ne može da zameni živog prevodioca, što i jeste jedan od razloga zašto još uvek postoje agencije za prevođenje.
Postoji nekoliko osnovnih problema zbog kojih mašinsko prevođenje nije generalno usvojeno kao najadekvatniji vid prevođenja, a to su:
- svi programi rade na nivou rečenice tako da se softver za mašinsko prevođenje često fokusira na rečenicu žrtvujući značenje celokupnog teksta i neretko gubi kontekst u kome se piše ili govori;
- mašine jos uvek nisu uspele da uhvate svu kompleksnost procesa prevođenja tako da je prevod neprecizan, a ponekada i smešan;
- kompleksnije strukture je nemoguće prevesti.
Mašinsko prevođenje je preteča oblasti računarske lingvistike. Prve korake u ovoj oblasti napravio je Voren Viver 1955. godine. Prvi veliki projekat na ovom polju, počela je vlada SAD-a i njegov cilj je bio prevođenje priručnika ruskog vojnog vazduhoplovstva. Deceniju kasnije, Savetodavni komitet za automatsko procesovanje jezika na zahtev američke vlade, radi analizu dostignuća na polju mašinskog prevođenja i nezadovoljan rezultatima odlučuje da obustavi sva dalja istraživanja. U SAD istraživanja će se ponovo obnoviti tek početkom osamdesetih. U međuvremenu, istraživanja i izrada komercijalnih aplikacije su se dalje nastavila u Evropi, a posle 1970-ih i u Japanu.
Što znači da, ako pogledamo istoriju mašinskog prevođenja, kako se razvijala sama ideja pa sve do današnjih dana, shvatićemo da je mašinsko prevođenje još u razvoju i da je još uvek nemoguće dobiti precizne prevode bez živog prevodioca.
Softvere za mašinsko prevođenje možete koristiti kao ispomoć u prevodu ali da bi ste dobili tačne, precizne i korektne prevode, ipak je najbolje rešenje angažovati agenciju za prevođenje.
Agencija Worldwide Translations uvek ide u korak sa vremenom, prati razvoj mašinskog prevođenja i uvek je spremna da obezbedi najbolje uslove za svoje klijente. Zato agencija sarađuje sa najboljim prevodiocima svih svetskih jezika, jer ipak ni jedan softver za mašinsko prevođenje još uvek ne može kvalitetno da zameni živog prevodioca, a agencija Worldwide Translations svojim klijentima obezbeđuje samo najkvalitetnije.
Onog momenta kada shvatite da Vam je potreban prevod, nekog zvaničnog dokumenta ili bilo kog drugog teksta, potrebno je da se obratite prevodilačkoj agenciji.
Osim kvaliteta dobijenog prevoda, većinu ljudi zanima i sama cena usluge. Svaka prevodilačka agencija većinom sama formira cenu pruženih usluga ali sve prevodilačke agencije formiraju cene na osnovu količine prevedenog materijala a merna jedinica je u stvari količina prevodilačkih strana.
Šta je u stvari prevodilačka strana?
Jedna prevodilačka strana sadrži 1800 kompjuterski obračunatih karaktera sa razmacima. Najlakši način da proverite broj karaktera u dokumentu je da koristite alat “Word Count” koji se nalazi u programu „Microsoft Word“. Podatak da 1800 kompjuterski obračunatih karaktera sa razmacima čini jednu prevodilačku stranu je univerzalan u Srbiji.
Iako, naravno, treba voditi računa o ceni pružene usluge, kvalitet je ono sto mora da bude primaran faktor kada birate prevodilačku agenciju čije ćete usluge da koristite. Ako agencija održava visok standard kvaliteta a pri tom realno naplaćuje svoje usluge, imate pun pogodak. Sve ovo možete dobiti bez mnogo lutanja pozivajući Worldwide Translations na 011 2120 968.
Glossary je jedan od termina koji po svom značenju nekada ume da bude konfuzan. Ono što glossary u suštini znači i jeste je lista specijalizovanih termina sa definicijama. U bukvalnom prevodu glossary se može prevesti i kao rečnik. E sada, po čemu se razlikuju termin „rečnik“ od termina „glossary“?
Reč „glossary“ je izvedena iz latinskog jezika, odnosno latinske reči „glossa“, što u bukvalnom prevodu znači „strana reč“. Prvi put, upotreba ove reči je zabeležena u engleskom jeziku 1380. godine. Da bi napravili razliku izmedju ovog izraza i izraza „rečnik“, moramo potražiti i sam koren reči „rečnik“ takodje u latinskom jeziku. Dictionary (rečnik na Engleskom) je izvedena iz reči „dictio“, što znači – reč.
Znači rečnik je namenjem za prevod svih reči stranog jezika, dok je glossary fokusiran samo na stručne termine i fraze. Glossary ili glosar se često nalazi na poledjini knjiga ili na uputstvima softvera, kako bi čitaoci i korisnici bili upućeni u termine koji im mogu biti nepoznati. Za spisak ovih reči (glosar), bi mogli reći da su poput rečnika, samo umesto da budu što opširniji poput rečnika, trebaju biti fokusirani isključivo na termine i izraze u samom tekstu ili knjizi koji čitaoci verovatno ne znaju i da im olakša učenje gradiva ili obuku, u slučaju da je po sredi priručnik a ne knjiga.
Na primer, učenici često koriste glosar kao alat pri pomoći u učenju jer oni ukratko pokrivaju širok spektar koncepta, sa jasnim i konciznim definicijama. Glosar može biti koristan svakome ko želi da nauči nešto novo, bilo da je u pitanju ekonomija ili upotreba kompjutera.
Znači, onda kada Vam je potreban ukratko napravljen priručnik sa stranim izrazima i terminima za neku, Vama do sada nepoznatu oblast, potreban Vam je u suštini – glosar. Imajte u vidu da se glosar pravi po abecednom redu, tako da je njegova primena maksimalno olakšana korisnicima.
Korektura je usluga koja podrazumeva dodatnu obradu teksta u cilju pronalaženja i ispravljanja potencijalnih slovnih i znakovnih grešaka. Ova diciplina zahteva poznavanje pravopisa i gramatike jezika, kao i stručnog i opšteg tematskog vokabulara ali se ne bavi stilskom i jezičkom proverom, već isključivo slučajnim greškama (Lapsus calami), nastalim u kucanju ili štampi. Slovne greške često mogu proći neopaženo proveru prevodioca a nekad čak i lektora, zbog i složenosti prevoda ili zahtevnosti lekture, zadatih rokova i sl. Zato je posao korektora usko usmeren ka pronalaženju ovih „očiglednosti“.